Fudži

Fudži

Fudži (Fuji) je sorta koja koja poslednjih godina doživljava najveću ekspanziju na svetu. Naime od svih sorti najviše i najbrže se povećavaju površine pod Fudžijem.

Nastao je 1939. godine u Japanu ukrštanjem sorti Rals Žanet (Ralls Janett) i Crveni Delišes (Red Delicious).  Svoj naziv duguje mestu u kome je nastao, a prvi put je ponuđen kupcima 1962 godine.

Plodovi si srednje veliki do veliki, pretežno konusnog oblika. U osnovi ima žućkastu do zelenkastu boju koju prekrivaju različite nijanse: od roze do tamnocrvene pa čak i ljubičaste, a po površini su rasute relativno velike svetle lenticele. Izgled, odnosno boja znatno variraju od jednog do drugog varijeteta.

Spomenimo neke od njih: Nagafu, Red Sport, Aki Fu, Yataka, Aztec, Fuji Jubile, Azufu, Tensei, Takao Wase, SuN Fuji, Kiku, Kiku Brak, Fubrax.

Stablo je snažno i širi se u svim smerovima. Grane imaju tendenciju da se naginjanja prema horizontali što je pogoduje formiranju krune i ishranu plodova.

Fudži naginje alternativnom rađanju što nalaže oprez pri hemijskom proređivanju, kao i pažljivo i stručno opterećenje sadnica plodovima.

U Evropi se bere od sredine do kraja oktobra, a u Japanu sredinom novembra.

Ukus je svakako nešto što ga čini različitim i izuzetnim. Hrskav, izuzetno sočan, sa mnogo kiseline, ali ipak ne i kiseo.

Postoje zanimljiva istraživanja tržišta koja Fudžiju i njegovom ukusu obećavaju blistavu budućnost. Objašnjenje se nalazi u činjenici da o kupovini jabuka počinju da odlučuju generacije koje su odrasle i navikle na veštačka bezalkoholna pića i koji u ukusu i sočnosti Fudžija nalaze neku vrstu kompenzacije.

Vratimo se činjenici da se radi o sorti koja je u najvećoj ekpsnaziji. Pre svega je reč o podizanju velikih novih zasada u Kini koja je i inače najveći proizvođač jabuka na svetu. Prate je Japan, Južna Koreja, Australija, Brazil, Argentina i Čile. Poslednjih godina se zapaža i povećanje površina u toplijim delovima Nemačke, kao i u Južnom Tirolu, što je sigurno rezultat tržišnih potreba.