Razvoj Gale započinje na Novom Zelandu kada je uzgajivač Džejms Haton Kid (James Hutton Kidd) ukrstio sorte Koks Orindž (Cox Orange) i Crveni Delišes (Red Delicious) koje je izvršio na Novom Zelandu i dobijenu sortu nazvao Kidss Orange Red. Potom je dobijenu sortu ukrstio sa Zlatnim delišesom. Svoj Konačni naziv Bekam Gala dobija na tamošnjem Institutu za naučna istraživanja i 1962. godine se pojavljuje na tržištu.
Ozbiljniju pažnju tržišta skreće na sebe kasnih sedamdesetih godina sa pojavom niza mutanata i varijeteta koji se od originala razlikuju po mnogim osobinama. Pojavljuju se Mondial Gala, Mitchgla, Regal Gala, Scaret Gala, Fulford Gala, Brookfield Gala, Buckeye Gala, Pacific Gala, Gale Gala, Delaf Gala, Regal Prince i Waliser. Razlikuju se po boji i obojenosti, po veličini, mogućnosti skladištenja itd. Konstantan problem koji je pratio Galu je bila žuta boja i relativno slaba i neravnomerna (crvena) obojenost. U jednom trenutku su se po svojim karakteristikama izdvojile Royal Gala i Gala Galaxy.
Za sortu Gala možemo reći da je „pošteno“ i postupno prešla put od sitne žute jabuke koja je samo mestimično imala crvenkaste tonove, do lepe ravnomerno obojene tamnocrvene jabuke koju samo krase sitne žućkaste lenticele.
Prednosti Gale leže u dobrom ukusu, atraktivnom izgledu i ranoj berbi.
Po rasprostranjenosti Gala je prva u Švajcarskoj i druga u Nemačkoj. I u SAD se probila na drugo mesto, odmah iza Crvenog Delišesa i time iza sebe ostavila Zlatni delišes, Grani Smit i Fudži. Stiče se utisak da ni višedecenijska vladavina Crvenog delišesa nije više sigurna.
Svoj konačni tržišni procvat sorta Gala doživljava pronalaženjem mutanta Rojal Gale (Royal Gala ili Tenroy) koji nazvan Gala Shcnitzer Schniga. Tim povodom je u Bolcanu (Bolzen) je 2002. godine i osnovana kompanija „Shcniga GmbH“ koja je vlasnik patenta i čiji je osnovni zadatak da tržišno pozicionira ovu sortu i brine o njenom daljem razvoju. Radi se o nekoj vrsti „Evropskog komiteta“ za Galu. Uspeh ove kompanije možda najbolje ilustruje registracija nove, Gale SchniCo i Gala SchniCored koji danas predstavljaju standard.
Gala Šnicer Šniga (Gala Schnitzer Schniga)
Mutant Tenroy (Royal Gala) kojeg je pronašao Franc Šnicer (Frantz Schnitzer) u Dorf Tirolu u blizini Merana (Južni Tirol).
Plodovi manje do srednje veličine, skoro celi prekriveni živahnom, lepom crvenom bojom posuti svetlim lenticelama.
Cveta srednje kasno plodovi rano dobijaju boju, daje obilan rod i bere se u trećoj dekadi avgusta.
Meso svetlo žućkaste boje, sočno sa relativno visokim udelom šećera.
Gala Šniko (Gala SchniCo)
Mutant Gale Shcnige Schnitzer. Plodovi srednje veličine, intenzivno crveni i atraktivni, obojeni po celoj površini.
Srednje kasno cvetanje (oko 2 dana pre Zlatnog Delišesa).
Boju dobija rano u toku vegetacije. Ima visoku rodnost.
Bere se krajem avgusta.
Gala Šnikored (Gala SchniCored)
Mutant Gale Shcnige Schnitzer.
Plodovi srednje veličine, nešto tamnije i intenzivnije obojenosti od Gale SchniCo.
Srednje kasno cvetanje (oko2 dana pre Zlatnog Delišesa).
Boju dobija rano u toku vegetacije. Ima visoku rodnost.
Bere se krajem avgusta.
Razvoj sorte Gala se kreće u pravcu sve veće i ravnomernije obojenosti plodova i njihovog ranijeg sazrevanja. Zbog njene globalne popularnosti mnogi su zainteresovani za unapređenje gale i rade na tome te se razvoj Gale odvija istovremeno u mnogim centrima. To je Galu učinilo savremenom sortom sa daleko najviše registrovanih aktuelnih varijeteta. Kako koji klon ili mutant steknu pravo na registraciju, njihov tvorac im daje naziv. Tako se stiglo i do klonova Fendeka, Bake, Devil…