Ljudi sami oprašuju svoje voćke

Ljudi sami oprašuju svoje voćke

Priroda može bez ljudi, a da li ljudi mogu bez nje?

U nekim delovima Kine, ljudi sami oprašuju svoje voćke jer nema ko drugi.

Nedostatak oprašujućih insekata u nekim voćarskim područjima Kine prisilio je proizvođače da ručno oprašuju svoje voćke. U tim područjima prekomerna upotreba pesticida i nedostatak prirodnog staništa uništili su sve oprašivače koji nekad naseljavali ekosistem.

Uopšte, povećava se svest o značaju insekata i oprašivačkih životinja za poljoprivredu širom sveta. Zapravo, dugoročno, oni su u suštini jedini odgovorni i zaslužni kada je u pitanju uzgoj hrane i bez njih, praktično nebi bilo poljoprivrede.

Postoje jednostavna rješenja kaja bi sprečila kolaps. Studije u Evropi i Sjevernoj Americi pokazuju da je moguće povećati populaciju insekata za oprašivanje sadnjom traka divljeg cveća u blizini useva i ostavljanjem mrlja prirodne vegetacije, kao što su drveće i šume. Takva praksa takođe može povećati populaciju prirodnih predatora i time smanjiti potrebu za korišćenjem pesticida. Uz malo truda, savršeno je moguće uzgojiti hranu i istovremeno voditi brigu o prirodnoj okolini.

Svojevremeno je u Kini, u pokušaju da kontrolišu i transformišu prirodu u našu korist, Mao Tse Tung je imao neverovatnu ideju da su određene životinje (vrabci, komarci, muhe i miševi) štetne za poljoprivredu. Zato je odlučio da im objavi rat, inicirajući akciju nazvanu „Kampanja protiv četiri zla“, pomoću koje je nameravao da istrebi ove četiri vrste.

Vrapci su optuženi da jedu žito, posebno ono koje je već uskladišteno, stavljeni su na popis opasnih životinja i prema rečima Mao Tse Tunga, proglašeni za „jedna od najgorih nesreća u Kini”. Plan istrebljenja je počeo, a napušten je tek posle ozbiljnih višestrukih upozorenja o povećanju broja insekata, koji su bili osnova prehrane vrabaca.
Međutim, u nekim regijama već je bilo prekasno.

Uprkos tome što je zaustavljen progon, šteta načinjena uništenjem vrabaca donela je sa sobom širenje skakavaca. Oni su prouzrokovali veliku kinesku glad, u kojoj je umrlo 16 do 30 milijuna ljudi.
Kako su se insekti počeli umnožavati, proizvođači počeli da koriste insekticide i pesticide u velikim količinama, a ovi nisu prvili razliku između korisnih i štetnih insekata. Kao reziltat, u velikim područjima Kine su izumrli insekti oprašivači, a među njima i najbolji oprašivači na planeti: pčele.
Bila je to ogromna greška, a čini nam se da još uvijek nismo dovoljno dobro naučili lekciju.

Prirodu samo treba ostaviti na miru, a ona će već sama znati da održi potrebnu ravnotežu. Uostalom živi ekosistemi su postojali mnogo pre ljudi i mi smo samo jedan njihov delić. Kroz svoj razvoj, priroda je uvek znala da prepozna šta je za nju dobro, a šta loše i uvek je uspevala da se oslobodi svih vrsta koje su joj nanosile štetu i sprečavale njen razvoju. Ako ne budemo dovoljno oprezni, oslobodiće se i nas. U dugom vremenskom periodu, pre pojave ljudi, živi svet je već pokazao da može da postoji bez njih i mi mu sigurno nećemo nedostajati.

 

Ideja: Freshplaza