Razgovor sa ekspertom
Q: Šta utiče na kvalitet protivgradnih sistema?
A: Karakteristike i ukupni kvalitet sistema određuju tri faktora: Projekat, Komponente i Montaža. Ako je samo jedan od ovih činilaca loš, sistem će pre ili kasnije pokazati slabosti, a može napraviti i ogromnu štetu. U uslovima koji danas vladaju, a koji će se u budućnosti samo usložnjavati, naročitu pažnju treba posvetiti kvlalitetu komponenti.
Q: Šta je bila prvobitna namena protivgradnih sistema?
A: U početku, sistemi su imali pre svgea zaštitnu funkciju. Projektovani su i građeni isključivo kao zaštita od grada.
Q: Koja je funkcija protivgradnih sistema danas?
A: Osim zaštite od grada, danas protivgradni sistemi obavljaju i funkciju naslona za sadnice, nosača sistema za navodnjavanje i antifrost sistema, kao i zaštite plodova od ožegotina, odnosno UV zračenja. Osim toga, priliko kasnih prolećnih mrazeva, raširene protivgradne mreže mogu u maloj meri da podignu temperaturu ambijenta i da u graničnim slučajevima doprinesu manjem izmrzavanju sadnica.
Q: Kakav uticaj klimatskih promena?
A: Uslovi u kojima prtoivgradni sistem funkcioniše postaju sve teži. Globalno otopljavanje rezultuje sve češćim i snažnijim naletima olujnog vetra, a on donosi sve obilnije padavine uključujući i grad. Za razliku od prethodnih decenija grad se pojavljuje i tokom proleća i rane jeseni. Istovremeno, zrna grada su sve krupnije i “ubojitija”. To je posledica činjenice da grad pada zajedno sa velikom količinim vode. U toku leta kroz vazduh dolazi do međusbnog spajanja i lepljenja više zrna u jedno, tako da na zemlju dospevaju izrazito krupna zrna, a često su i nepravilnog odlika. Istovremeno, svako leto ima bar po jedan period sa ekstremno visokim temperaturama i izrazito visokim indeksom UV zračenja. Zadatak protivgranih mreža je i da zaštite plodove od ožegotina. Isto tako, od mreža i od drugih plastičnih komponenti očekujemo da tokov vremena zadrže svoj kvalitet.
Q: Da li postoje još neki izazovi za protivgradni sistem?
A: Naravno. To je, pre svega, intentzivna sadnja koja od sadnica praktično stvara zid. Svaki red sadnica predstavlja ozbiljnu mehaničku prepreku vetru i prilikom nevremena se javljaju enormne sile koje teže da sruše konstrukciju i kojima naš protivgradni sistem mora efikasno da se suprotstavi.
Q: Da li postoje neke podele, odnosno vrste protivgradnih sistema?
A: Protivgradne sisteme delimo pre svega po materijalu od koga su napravljeni stubovi. Razlikujemo sisteme sa betonskim stubovima, sa kombinacijom betonskih i drvenih stubova i sistemi sa drvenim stubovima. Ovi prvi (sa betonskim stubovima) su daleko najnestabilniji i možeom reći da je njihova izgradnja prilično rizična pogotovo kada uzmemo u obzir kimatske okolnosti koje nas čekaju u budućnosti. Najsigurniji su sistemi sa drvenim stubovima. Uostalom, uporedimo to sa građevinarstvom. Prilikom zemljotresa, ruše se samo kuće od takozvanog „čvrstog“ materijala (beton i cigla. Nikad se nije srušila nijedna drvena.
Q: Da li se protivgradni sistem tokom vremena menja?
A: Tokom vremena, komponente sistema, a time i ceo sistem stare, odnosno gube na kvalitetu i performansama. Ovo se naročito odnosi na plastične komponente i mreže, a posebno na one koje smo “jeftino” kupili. Mreže lošeg kvaliteta za nekoliko godina postaju krte i gube elastičnost, čak iako to na prvi pogled nije vidljivo. Međutim, posle gradonosnih padavina se deformišu i gube svoje prvobitne karakteristike, pa čak i vidljivo ostanu istegljene i prestaju da se vraćaju u svoj provibitni položaj. Ovakve mreže ili plakete će u ključnom momentu (pri prvom sledećem većem opterećenju) početi da se kidaju i lome, što će dovesti do nepravilnih i nepredvidivih opterećenja na sistema. Tada nam samo bog može biti od pomoći.
Q: O čemi treba posebno voditi računa?
A: Kvalitet komponetni i sistema u celini dobija na važnosti. To podrazumeva stručno urađen projekat, komponente vrhunskog kvaliteta i pravilno izvedenu montažu. Posebno su važni kvalitet i trajnost komponenti. Plastične komponente i mreže moraju biti maksimalno UV stabilizovane. Ukoliko nisu, one vremenom postaju besmislene, pa čak i opasne.
Q: Koliko treba da traje dobar protivgradni sistem?
A: Od protivgradnog sistema očekujemo da sve svoje funkcije uspešno obavlja najmanje 25-30 godina. Svaka nova investicija u protivgradni sistem u kraćem periodu (zamena mreža ili bilo kojih drugih komponenti), povećava troškove proizvodnje i slabi vašu ekonomsku poziciju na tržištu.
Q: Kada i gde je napravljen prvi protivgradni sistem?
A: Prvi protivgradni sistem, u savremenom obliku, projektovan i izgrađen u 1979. godine u Austriji, pokrajina Štajerska. Napravila ga je kompanija Frustar koja je i danas evropski lider u ovoj oblasti.
Treba reći da su prvi hektari sistema u Italiji izgrađeni 2001. godine kao i da je sve instalacije koje su podignute u prvih nekoliko godina 21. veka izgradila ova austrijska kompanija.
Q: Šta bi mogao biti zaključak?
A: Sa aspekta korisnika, odnosno investitora, postoje dve vrste protivgradnih sistema: kvalitetni i opasni. Odaberite sami. Kod protivgradnih sistema, kvalitet je uvek najisplativija i najjeftinija opcija. Odlučite sa za sistem u kome je drvo makar delimično prisutno. Jer zalog nije samo protivgradna oprema nego i ceo voćnjak. Pri odabiru komponenti tražite uzorke da ih vidite i uporedite. Ne kupujte loše komponente. Trenutna ušteda od 10-15 procenata gotovo sigurno će vas skupo koštati u budućnosti.