Zašto padaju protivgradni sistemi? Naravno razloga ima više. Prvo što možemo zaključiti je da u daleko najvećem broju slučajeva padaju protivgradni sistemi od betonskih stubova. Znatno ređe padaju protivgradni sistemi koji su igrađeni u kombinaciji drvo-beton, a u našoj dugogodišnjoj praksi nismo zabeležili nijedan slučaj da se srušio sistem od drvenih stubova. Šta su nedostaci sistema sa betonskim stubovima? Uzroke pada ovakvih sistema možemo podeliti na sledeće kategorije:
– Greške u projektovanju i odabiru komponenti
– Loš kvalitet i nedostaci betonskih stubova
– Loš kvalitet drugih komponenti
Greške u projektovanju
Dužine i rastojanja
Pri projektovanju sistema sa betonskim stubovima se moramo striktno držati sledećeg:
Dužina redova ne sme biti veća od 200m. Najbolje je, kao maksimum odrediti 180 m.
Rastojanje među stubovima u redu ne sme biti veće od 9m. Njega po pravilu određuje razmak između sadnica. Primer: ukoliko je razmak sadnje 0,8 m, onda stubove treba postaviti na 8,80 m.
Ukoliko parcela ima nepravilan oblik ili se nalazi na nagnutom terenu, mora se povećati gustina stubova. Na nagnutim terenima obavezno gradimo sistem drvo-beton. Uzgred, rojektovanje i montaža betonskih stubova zahtevaju besprekorno poštovanje geometrijskih pravaca.
Male debljine betonskih stubova
Sve češće smo svedoci, da se u želji da protivgradni sistemi budu što jeftiniji, po obodu parcele (kao prvi poslednji u redu, a i u bočnim redovima) postavljaju stubovi debljine 9×9,5cm ili slični. Debljina krajnjih stubova mora biti 10x12cm, a unutrašnjih minimum 7x8cm. U protivnom ušteda može skupo da nas košta. I nikada na uglove ne treba stavljati po jedan deblji stub (npr. 14x14cm) nego obavezno po dva stuba 10x12cm.
Vezivanje krajnjih stubova za anker
Krajnji stubovi se za anker moraju vezati sajlama u dve tačke (oko sredine i pri vrhu). Često se (zato što je lakša montaža) koriste zatezači sa dve odvojena vijka, tako da se stub vezuje pomoću dve odvojene sajle. Ma koliko se trudili, njihova zategnutost nikada ne može biti identična, tako da će uvek jedna sajla podnositi teret, stub će biti praktično vezan u jednoj tački i pri većim opterećenjima nas tubu će doći do pojave mikronaprslina. Kao posledica, sledeće veliko naprezanje može biti pogubno. Vezivanje krajnjih stubova za anker se obavezno vrši pomoću sajle iz jednog komada i to na sledeći način: sajla se veže za stub pri njegovom vrhu, zatim se provuče kroz kuku na nakeru, a potom se njen drugi kraj veže za sredinu stuba.
Time obezbeđujemo da oba kraka sajle uvek jednako zategnuta i da ona drži stub jednako po celoj njegovoj dužini.
Nedostaci betonskih stubova
Mada na prvi pogled ne izgleda tako, proizvodnja kvalitetnih betonskih stubova je tehnološki izuzetno zahtevan posao. Posebno kada se ima u vidu mali poprečni presek stubova u odnosu na njihovu dužinu.
Sile i oštećenja
Osim toga, sile i naprezanja kojima su stubovi izloženi u toku eksploatacije su veoma složeni: istezanje, lomljenje, sabijanje, pa i smicanje. A beton je praktično otporan jedino na sabijanje.
Betonski stubovi su posebno osetljivi na mehanička naprezanja do kojih dolazi tokom eksploatacije. Ova naprezanja mogu biti posledice slučajnih udara, naslanjanja, velikog opterećenja koje dolaze od jakog vetra i sila koje on stvara dejstvom na gusto sađeno drveće itd. Na stubovima se stvaraju prekidi, odnosno mikro-pukotine koje su praktično nevidljive i svoje prisustvo će pokazati tek pri nekom narednom ekstremnom opterećenju.
Uslovi ispod i iznad zemlje
Betonski stubovi imaju još jedno slabo mesto i to u tački u kojoj izlaze iz zemlje. To je mesto koje vremenom slabi jer između zemlje i vazduha uvek postoji velika razlika u temperaturi i vlažnosti.
Korozija armature
Ovaj problem koji je naročito izražen kod tanjih stubova kod kojih se armaturne žice nalaze bliže površini stuba. Beton je po svojoj prirodi u određenoj meri higroskopan. Vlaga prodire u unutrašnjost, dolazi do armaturnih žica, one vremenom korodiraju, opuštaju se i slabi njihova zatenutost. Time slabi i doprinos koji žice daju kompaktnosti i čvrstini stuba.
Loš kvalitet drugih komponenti
Kada govorimo o riziku od rušenja sistema, pre svega mislimo na kape i žice.
Kape
Kape za betonske stubove moraju ispinjavati dva uslova:
Da su dovoljno duboke i da obuhvataju (stežu) stub podjednako sa sve četiri strane
Samo na ovaj način opterećenja koja nastaju na vrhu stuba se podjednako na celu dužinu i na ceo poprečni presek stuba.
Protivgradne komponente. Pogledajte više.
Žice
Rač je o žicama koje postavljamo na vrhu stubova i kojima sistem uvezujemo uzdužno i poprečno. Hteli m to ili ne sve žice pokazuju izvesno termičko istezanje i skupljanje koje je uslovljeno spoljnom temperaturom. Zimi se skupljaju, a leti istežu. Ako su žice jeftine i loše, ovo istezanje može da dostigne i 3-4%. Primenjeno na dužinu (ili širinu) parcele od 200m to znači da je svaka žica leti duža za 7-8m nego zimi. Ovo je sasvim dovoljno da omogući naginjanje stubova u svim prvacima
Može li se betonski stub nagnuti?
Za razliku od drvenih – ne može. Ako na njega počnu da deluju sile koje ga vuku u stranu (vetar, grad ili, daleko bilo, sneg na mrežama), on će se slomiti i pasti. Svojim padanjem on povlači za sobom susedne stubove, zajedno padaju na susedni red i šteta je totalna.
